Plotovanje - TEHNIČKO LINIJSKI CRTEŽI

Postoji nekoliko opštih kategorija kako se tehnički linijski crteži mogu podeliti, a onda se dodatno dele na podkategorije. Probaćemo to ovde malo bolje da predstavimo.

♦ Arhitektonski projekti su veoma raznoliki, tu spadaju autorizovana skica, postojeće stanje, novoprojektovano stanje, dispozicija nameštaja i namena prostora. Iz ovoga se vidi da za jedan objekat treba nekoliko tehničkih crteža tokom rada na njima. Tu su zanimljivi i crteži gde se vide preseci a-a, b-b, c-c, d-d. Za svaki od ovih kategorija se može odraditi plotovanje,  jer se štampana verzija može lakše prikazati svim zainteresovanima.

Autorizovana skica je neki prvi korak koji se pravi i njegova namena jeste da se vide grube konture onoga što se želi postići. Da bi se to najbolje ostvarilo poželjno je da onaj ko poručuje posao priloži neke fotografije, iz novina ili sa Interneta, koje su ga inspirisale i motivisale. Na osnovu toga arhitekta prvai prvo grube skice, a potom i nešto precizniji tehnički crtež. Za ovaj deo posla se može koristiti i naziv idejno rešenje, mada to treba izbegavati jer je to namenjeno za građevinsku dokumentaciju, a ne za arhitektonsku..

Kao dokument arhitekstonska skica se nigde dodatno ne predaje nakon što se nacrta, ona služi samo kao osnova za dalji rad. Ona sadrži opis buduće namene, prost prikaz kako će izgledati etaže, ima ucrtan prikaz nameštaja i opreme u prostorijama, prikaz obrade površina. i to je sve prikazano prilično ugrubo.

Postojeće stanje je sledeći korak i počinje tako što se tačno definiše tlocrt trenutnog prostora. Ono može biti dostavljeno u štampanoj formi ili kao digitalni fajl, a može se sa arhitektom izaći na teren i snimiti stanje. Crtež postojećeg stanja postepeno dobija sve bitne elemente: zidove i njihove pozicije, gde su vrata i prozori, vodovodne i elektro instalacije.  Ukoliko postoji stariji tehnički crtež trebalo bi da se odradi njegovo plotovanje.

Ovaj tehnički crtež sa prikazom stanja a terenu treba da bude nacrtan dobro, jer će se na osnovu podataka iz njega raditi i novoprojektovano stanje. Pored izrade crteža kao ilustracija za postojeće stanje se koriste i fotografije. Te fotografije se mogu kasnijom obradom dovesti u stanje da prikažu kako će objekat izgledati nakon završenih radova. Sve ove aktivnosti su bitne jer omogućavaju da se na kvalitetniji način odradi sledeća faza. Poželjno je da se I ovde odradi plotovanje ili kopiranje velikih formata u više primeraka, da jedan ostane za arhivu a da se neki primer prosledi I za naredne faze.

Novoprojektovano stanje je da tako kažemo glavni deo posla kada je u pitanju arhitektonski projekat. Na osnovu pripremljenog dokumenta koji sadrži postojeće stanje se vrši uvid u delove prostora koji se ne mogu menjati (obično su to noseći zidovi i neki delovi elektro i vodovodnih instalacija).

Kada se utvrdi šta se ne može menjati pristupa se se crtanju izmena da bi se ostvarile ideje prikazane u autorizovanoj skici. Prilikom ovih izmena se vodi računa i o funkcionalnosti prostora u narednom periodu, a ne samo o njegovom izgledu. Sve što prikazuje tehnički crtež treba da bude u skladu sa važećim propisima i standardima.

Kada se završi novoprojektovano stanje treba da se dobije najbolje rešenje između želja i mogućnosti na terenu. Treba biti svestan da se ne može baš sve što se zamislilo sprovesti u delo.

Dispozicija nameštaja i namena prostora je naredni postupak koji se nadovezuje na novoprojektovano stanje. Jasnim definisanjem dimenzija nameštaja koji se ucrtava na tehnički crtež se može videti da li to može funkcionisati u praksi, te ukazati na eventualne probleme. Nameštaj većih dimenzija na primer može otežati kretanje kroz prostoriju ili da onemogući lak pristup prozorima.

Ovo važi i kada se planiraju poslovni prostori, poput lokala na primer, jer se na osnovu rada može videti da li ostaje dovoljno prostora za kretanje kupaca i njihovu nesmetanu kupovinu. Takođe i kada su u pitanju neka proizvodna postrojenja, jasno ucrtavanje mašina i ostale opreme može da ukaže na eventualne probleme i to pre nego se krene sa nekim radovima.

Štampa tehničkih crteža u ovoj fazi omogućava da više ljudi ima uvid u to šta se planira, te povećava šansu da se daju novi korisni predlozi ili da se ukaže na neke eventualne nedostatke. Za štampanje velikih formata se u praksi koristi I naziv plotovanje

Preseci a-a, b-b, c-c, d-d se dobijaju povlačenjem zamišljene vertikalne ili korizontalne linije kroz objekat. Time dobijamo presek svih elemenata koji se tu nalaze uključujući i zidove, prozore, vrata te u nekim situacijama nameštaj. Ovi preseci se prave u formi tehničkih crteža sa svim elementima merenja, dimenzijama i sa tekstualnim objašnjenima..

Trodimenzionalni prikaz prostora ili 3D prikaz jeste završna faza rada arhitekte i njegovog crtanja. Zahvaljujući tehničkim crtežima u digitalnom formatu moguće je napraviti prikaz perspektive prostora sa unapred definisanim položajem odakle se snimak pravi i definisanim osvetljenjem.  Na taj način se dobija jasnija slika koko će to sve da izgleda i kako se uklapa u okolinu.

Sami arhitektonski crteži mogu da budu linijski ili kolor, u zavisnosti kako su rađeni. Kao što se može i pretpostaviti najviše se radi štampa arhitektonskih crteža koji su crno beli jer tu spadaju autorizovana skica, postojeće stanje, novoprojektovano stanje, dispozicije nameštaja,  preseci a-a, b-b, c-c, d-d. U koloru se najčešće štampa trodiminzionalni prikaz prostora iz raznih perspektiva.. Najčešći program za zradu ovih dokumenata se najviše koristi AutoCAD, a osim za crtanje on je I od pomoći kada se radi kopiranje velikih formata .

♦ Građevinski projekti zahtevaju mnogo više različitih tehničkih crteža, jer postoji mnogo više različitih faza tokom rada. Oni su i mnogo detaljniji od onih koji spadaju u grupu arhitektonskih crteža. I ovde je uobičajno da se radi plotovanje crteža za svaku fazu rada.

Neke osnovne stvari koje se zahtevaju od građevinskih objekata su precizno definisani nosivost i stabilnost, zaštita od požara, higijena zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ekonomično korišćenje energije i zaštita okoline. Na prvi pogled projekat se može učiniti samo kao tehnički linijski crtež, ali je to zapravo mnogo više od toga.

Za građevinske projekte postoji šest različitih grupacija potrebne dokumentacije, ali tome treba dodati i neke neformalne korake koje prethode celoj priči, a koji olakšavaju ceo postupak.

Generalni projekat (GP)

• za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti (član. 113. ZPI) – podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta (član 131. ZPI)

Idejno rešenje (IDR)

• za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (član 53a. ZPI)
• kao deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije (član 117a. ZPI)

Idejni projekat (IDP)

• za potrebe izrade studije opravdanosti (član 114. ZPI) – podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta (član 131. ZPI)
• za potrebe pribavljanja Rešenja o odobrenju za izvođenje radova (član 145. ZPI)

Projekat za građevinsku dozvolu (PGD)

• za potrebe pribavljanja građevinske dozvole (član 118a. ZPI)

Projekat za izvođenje (PZI)

• za potrebe građenja objekta i izvođenja radova

Projekat izvedenog objekta (PIO)

• za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta

Idejna skica bi bila prva faza tokom koje se pravi idejno rešenje. U toj fazi se prave opšte skice, a kada se to razvije crtaju se tehnički crteži koji trebaju okvirno prikazati prostor na kom se radi. Ovo se razlikuje od arhitektonske skice, u osnovi jer poseduje navedene sve bitne dimenzije te je predstavljne glavni oblik  objekta na kom se radi.

Pored idejne skice za neki objekat, ona se može izraditi i za neki veći prostor kada se radi na urbanističkom ili prostornom planiranju. Tokom rada na skici se klijent i tehničar konsultuju oko osnovnih stvari, čiji rezultat treba biti lep i funkcionalan objekat. Tek kada se stvari nacrtaju i sagledaju iz nekoliko uglova, te kada se obave sve bitne korekcije može se preći na sledeći korak

Idejni projekat jeste sledeći korak i ovde se određuju precizne definicije o samom građevinskom objektu. Tehnički crteži koji se pripreme za štampu u ovoj fazi treba da sadrže sve potrebne grafičke, numiričke kao i tekstualne delove i parametre. Potom se može odraditi njegovo plotovanje.

Sam idejni projekat je namenjen za  pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgadnji (izgradnja pomoćnog objekta, izgradnja ekonomskog objekta,  rekonstrukcije,  adaptacije,  sanacije  i  promene  namena  postojećih  objekata/prostora, razdvajanje ili spajanje stambenih/poslovnih prostora, ugradnja unutrašnjihi instalacija ili dr.) te u slučaju izrade studije opravdanosti iz člana 114. Zakona o planiranju i izgadnji.

Ovde treba imati u vidu da nije u pitanju samo jedan crtež ili dokument, nego se radi o njih više koji svi zajedno čine jedan idejni projekat. Komunikacija između inžinjera i klijenta treba da bude dovoljno česta da bi se rešile sve nedoumice i otklonili svi eventualni nedostaci.

Izrada projekta za građevinsku dozvolu je  u celom nizu najvažnija aktivnost. Prilikom rada na ovome nema mesta za neku traljavost, jer nakon dobijanja građevinske dozvole nije moguće vršiti nikakve dodatne izmene u samom projektu. Zato je preporuka da se nakon sređivanja svih dokumenata, nekoliko puta to sve proveri. Kda je potrebno videti kako je postojeće stanje, dobro je odraditi kopiranje velikih formata pretodnih projekata, da se tehnički crteži mogu jasnije sagledati.

Pored toga što svi elementi moraju biti jasno definisani tehničkim crtežima i opisom izgradnje, potrebno je da sve bude usklađeno sa zakonom. Pored opštih standarda koji određuju položaj na primer elektro instalacija i slično, potrebno je obratiti pažnju na lokalne propise koji u nekim slučajevima mogu ograničiti izgled kuće ili poslovnog objekta.

Sama tehnička dokumentacija predstavlja grupu projekata koji se sastoje od numeričkih, tekstualnih i grafičkih priloga. Cilj ovih dokumenata da je da se proveri koliko su u skladu sa lokacijskim uslovima, važećim propisima, standardima i normativima, a koji se izrađuju u cilju

• Utvrđivanja lokacijskih, funkcionalnih, tehničkih i oblikovnih karakteristika objekta
• Definisanja načina građenja objekta i izvođenja radova.

Ovo sve možda deluje suvoparno i kao nepotrebno gomilanje dokumenata, međutim treba znati da kuće ili zgrade nisu nezavisni objekti. Oni moraju biti usklađeni sa elektodistribucijom,  vodovodnom mrežom, kanalizacijom i putnom mrežom. Znači da se ne treba isključivo koncentrisati kada se radi neki tehnički crtež kuće, nego u nekim momentima se mora sagledati šira slika. Kako u pratičnom smislu, tako i zakonskom.

Kada se uobliči svaka od tih faza, poželjno je da se odradi njihovo plotovanje, to jeste štampa velikih formata.

Kada se kompletna dokumentacija završi, odradi se štampanje tehničkih crteža, kopiranje potrebne dokumentacije, njeno savijanje i pakovanje te se sve to zajedno predaje lokalnoj samoupravi koja vrši dalju proveri i odobravanje.

Tačnije generalno definisanje dokumentacije koja je potrebna za građevinski projekat se ne radi. Obim i vrsta potrebnih dokumenata se prilagođava nameni, ali je generalno to podeljeno u 6 tipova dokumentacije.

Projekat za izvođenje je još jedan skup dokumentacije koja je obavezna da se izradi prema zakonu, ali je i od koristi prilikom gradnje objekta. Ovaj projekat je značajno obimniji od projekta za izdavanje graževinske dozvole. U njemu se se nalaze precizni tehnički crteži na osnovu kojih se mogu napraviti specifikacije potrebnih materijala za izvođenje radova.

Jedan od tehničkih dokumenata koji se često izrađuju  jesu elektro projekti, koji takođe moraju biti jasno definisani. U ovim projektima se prvo navode potencijalne opasnosti, zatim ide opis elektro instalacije, te kalkulacija potrebnog elektro materijala i na kraju kompletan tehnički crtež. I ovde je prilikom analize postojećeg stanja poželno da se odradi kopiranje velikih formata ukoliko tehnički crtež postoji

Bez obzira da li je u pitanju privatni ili poslovni prostor, jedan od obaveznih elemenata jeste projekat vodovoda i kanalizacije. Pored crteža koji to definiše na objektu on sadrži i prikaz spajanja te instalacije na gradsku infrastrukturu.

 ♦ Prijem puteva i trasa – putna infrastruktura je još jedan segment gde se u većoj meri radi izrada crteža za potrebe radova na terenu. Kao i u ostalim segmentima građevinarstva i ovde se razvija idejno rešenje, pravi se snimak stanja na terenu te se se potom radi na konačnom izgledu.

Ovi crteži trebaju takođe biti veoma precizni jer se oni koriste kasnije za postavljanje infrastrukture koja se polaže uz put, kao na primer što su oprema potrebna za kablovske televizije. Takođe se dokumentacija koja je napravljena prilikom izrade puta kasnije koristi za potrebe njegovog održavanja, a te crteže prilikom izgradnje koristi osoblje koje vrši nadzor izgradnje.

Kako putevi imaju veoma velike dimenzije, dele se na deonice radi lakšeg definisanja kvaliteta koji trebaju da ispunjavaju, Te putne deonice moraju uglavnom da prate nivo zemljišta, te na tehničkim crtežima je potrebno definisati promene u nadmorskoj visini. U nekim situacijama se pojavljuju graževinski elementi gde su potrebni mnogo ozbiljniji crteži. To su na primer nadvožnjaci, mostovi, tuneli i slično.

Kada se ima u vidu vreme eksplatacije puteva jasno je da se tehnički crteži moraju kvalitetno napraviti i potom iskopirati da bi se sačuvali za naredni period. Takođe se moraju kopije dostaviti svim zainteresovanim stranama, jer putevi koje održava lokalna samouprava se u nekim tačkama spajaju sa putevima koji su pod rukovođenjem republike. Oni međusobno moraju biti informisane sa planovima i stanjem da bi se omogućilo nesmetano kretanje saobraćaja.

Paralelno sa putevima se nalazi i infrastruktura koja je namenjena za odvođenje viška vode sa asfalta. Ona je van naselja uglavnom površinska, te se ucrtava na tehničkim crtežima pored puteva. Mešutim kada su u pitanju naseljena mesta atmosferska kanalizacija se pod zemljom te se crta povremeno na odvojene crteže koji imaju jasno navedene vrednosti o tačnim pozicijama u odnosu na put.

Putevi su samo deo mnogo šire slike i oni moraju biti usklađeni sa prostornim i sa urbanističkim planovima. Radi toga je pored postojanja digitalne verzije potrebno da se odradi i štampa tehničkih crteža, radi davanja na uvid i arhiviranja.

Ovde bi se moglo govoriti o saobraćajnicama, jer su tehnički crtži neophodni i pri izradi staza za pešake, te biciklističkih staza. Takođe se koriste kada se radi planiranje i izrada železničkih pruga. Štampanje tehničkih crteža je potrebno pre početka radova, radi korišćenja na terenu. Za prethodno stanje se treba odraditi kopiranje velikih formata I da se uporedi sa novonastalom situacijom.

Vodene saobraćajnice su još jedan deo koji je bitan, a koji takođe zahteva veću količinu tehničkih crteža. Dunav je u sklopu kategorizacije Evropske Unije označen kao koridor 7, što jasno govori koliki mu značaj pridaju. Na njemu i drugim rekama se nalazi veći broj marina, pristana i luka koje moraju biti jasno definisane, jer su u funkciji saobraćaja. Takođe usled menjanja vodenih tokova se moraju praviti karte plovnosti prema postojećem stanju. Usled veličine svi ti tehnički crteži se trebaju štampati i pravilno saviti radi lakšeg korišćenja na terenu.

Jedan od segmenata radova oko puteva koji se ne vidi jasno je sadnja vetrozaštitnih pojaseva. Ovaj posao obavlja pejzažni arhitekta koji pre sadnje zelenila treba da napravi tehnički crtež rasporeda biljaka. Pre početka crtanja on treba da ima na uvid u tehnički crtež kojim je definisan put, ali i u dokumentaciju gde je na tehničkim crtežima definsane trase kablova i infrastrukture koji idu uz trasu puta.

Ti tehnički crteži ozeljenjavanja za vetrozaštitne pojaseve uz puteve su samo jedan od primera. Pejzažne arhitetkte prave planove za ozeljenjavanje svih većih površina, a to je često obaveza prilikom kreditiranja od strane nekih projekata iz EU. Tim planovima se sadnja biljaka usklađuje sa postojećim stanjem na terenu, pa se izbegava da neko stablo bude posađeno direktno iznad kanalizacione mreže te da kasnije napravi neku havariju kada poraste i ojača.

Za manje privatne površine se takođe prave planovi sadnje bilja, ali se to radi uglavnom uz pomoć programa AutoCad. Izradom digitalnog tehničkog crteža se potom relativno brzo mogu unositi izmene ili se može napraviti 3D prikaz dvorišta iz neke perspektive, da bi se videlo kako će to u praksi da izgleda. Potom se odradi plotovanje crteža jer se na papiru neke stvari mogu bolje sagledati.

♦ Tehnički crteži u mašinstvu se mnogo koriste, a neka osnovna podela bi bila na detaljni (radioničke) i sklopni (montažni). Prilikom izrade je neophodno da se poštuju međunardni standardi, na taj način se kasnije izbegavaju bilo kakvi nesporazumi.

Svaki tehnički crtež namenjen mašinstvu treba da ima jasnu predstavu o dimenzijama i obliku predmeta, navedena dozvoljena odstupanja mera i oblika, kakav treba da bude kvalitet obrađenosti površina, materijal, informacije o termičkoj obradi, te i druge podatke potrebne za izradu i kontrolu. Ukoliko su se sklopovi pre odradili, ti stariji tehnički crteži trebaju da se odštampaju ili da se izvrši kopiranje velikih formata.

Zahvaljujući tehničkom crtežu ili grupi tehničkih crteža je moguće trodimenzionalne predmete i sklopove predstaviti u 2D ravni. Prilikom njihove izrade potrebno je da se koriste standardne oznake i formati, jer to sprečava kasnije greške usled nerazumevanja baš svih elemenata koji su nacrtani ili napisani.

Tehnički linijski crteži u mašinstvu se koriste za pripremu proizvodnje, te tokom same proizvodnje i na kraju radi kontrole i provere. Kao i kod ostalih oblasti gde se koriste tehnički crteži osnovni elementi su kotna linija, kotni broj, kotna strelica, te pomoćna kotna linija.

Kao i svi tehnički crteži i ovi mašinski se zasnivaju na nacrtnoj geometriji. Jedna od podela tehničkih crteža jeste prema načinu prikaza, tako imamo orotogonalne i aksonometrijske. Orotogonalni prikaz mašinskih elemenata prikazuje predmet u više projekcija,  a aksonometrijski  tehnički crteži prikazuju predmet u 3 dimenzije.

Za rad u mašinstvu se kreiraju dve grupe dokumentacije, prva je radna lista, a druga jeste operativna lista.

Radna lista ima napisan opis radnog zadatka, radionički tehnički crtež i montažni crtež.

Operativna lista je mnogo preciznija jer ima detaljan opis svake operacije. U njoj su navedeni alati koji će se koristiti u proizvodnji, kao i opis materijala.

U mašinstvu se češće sreću pojmovi prečnika i radijusa. Oba se koriste u osnovi za profile koji imaju kružni oblik sa tim da se prečnik označava sa F ili Φ , a kotiranje radijusa koji je ustvari deo kruga koji se nalazi na primer u nekom uglu se uz broj stavlja slovo R.

Od nekih specifičnih oznaka koje se koriste u mašinskim crtežima treba spomenuti SR što označava meru za polukuglu i SС Ø kao oznaka za prečnik kugle. Kada se kotira neki poluprečnik početak kotne linije se postavlja u centar zamišljenog kruga i označava podebljanom tačkom, dok se drugi kraj kotne linije pruža do konture predmeta i on se označava strelicom.

Pored još nekih specifičnih situacija gde se koriste  posebni načini kotiranja su kotiranje lukovi, tetive i uglova, te kada se treba prikazati kotiranje određenih zakošenja. Mada se takvi tehnički crteži ne viđaju često. Kopiranje velikih formata je neophodno ako je tehnički crtež starijeg datuma, te ne postoji u digitalnoj formi.

Da bi se neki kompleksniji predmeti predstavili potrebno je koristiti uzdužne i poprečne preseke. Ovo je korisno kada se u predmetima nalaze neke šupljine koje se spolja ne vide dobro. Uzdužni presek se prikazuje tako što se zamisli ravan duž ivice ose predmeta, a poprečni presek se prikazuje sa zamišljenom ravni koja se oslanja poprečno na osu predmeta.

Na komplikovanijim prikazima nekih mašinskih elemenata, gde postoje posebna zakrivljenja ili neka druga komplikacija, sa strelicama se označava koji deo predmeta prikazuje presek. Ovo se koristi kod kopleksnijih stvari koje imaju savijene cevi ili slične valjkaste sekcije, koje ne mogu baš da se podvedu pod uzdužne ili poprečne preseke.

Prilikom crtanja nekog mašinskog elementa tehničar bi trebalo da je svestan ograničenja koja se mogu postaviti tokom rada. Pre početka rada treba razmisliti o mogućim varijantama kako da se predmet ili mašinski sklop mogu prikazati, te da se odluči za najbolju varijantu. Treba uvek imati u vidu da će taj njegov crtež da se kasnije koristi, te da ne sme da izazove zabunu.

U nekim situacijama je potrebno predmet prikazati u nekoliko različitih projekacija, ali je neko pravilo da to bude što manji broj prikaza sa tim da je predmet  ili sklop kompletno prikazan.

Kao I svi ostali tehnički crteži, mašinski takođe imaju samo dve debljine linija. Deblje se koriste za konture predmeta, dok se upola tanje linije upotrebljavaju za potrebe kotiranja. Što se tiče kotnih brojeva, oni se ispisuju na linijama, uvek su prikazani u mm. Ukoliko se iz nekog razloga na crtežu ne koriste milimetri to se mora posebno naglasiti na vidljivom mestu, da ne bude nekih problema u kasnijim fazama.

U nekim slučajevima se mašinski elementi sastavljaju zavarivanjem, izlivanjem ili kovanjem. To je veoma ozbiljna stvar kada se vidi koliko su te aktivnosti uključene u proizvodnju, te u sklopu mašinskih projekata pored crteža treba obratiti pažnju na prateću tekstualnu dokumentaciju kojom će se upotpuniti kompletan projekat.