Kontaktirajte nas

Plotovanje - TEHNIČKO

LINIJSKI CRTEŽI

Štampu velikih formata, linijskih crteža ili postera, jednom rečju-plotovanje, vršimo na HP ploterima poslednje generacije, koji pružaju vrhunski kvalitet visoke rezulucije (2400dpi).

Plotovanje može biti crno belo ili u boji, a može se plotovati na papiru ili pausu, PVC, Canvasu. Plotovanje ima primenu u štampanju tehničkih crteža, planova, linijskih crteža, projekata, mapa, karata, plakata, postera itd.

Kod nas možete na adresi u Beogradu brzo i kvalitetno odštampati kompletnu projektnu dokumentaciju u kratkom roku.Širine rolni koje koristimo su:  320mm, 420mm, 620mm, 750mm, 914mm ,1060mmA sve to možete uraditi na sledećim materijalima: 80gr. mat, 120gr.mat, 180gr mat, 180gr sjajni

Ukoliko postoji potreba, Vaše odštampane crteže možemo saviti ili formatirati na A4 ili A3, tako da budu spremni za pakovanje i koričenje u projekte.

Maksimalna širina rolne na kojoj plotujemo crteže je 1060mm, dok je maksimalna dužina 10metara.Uglavnom se plotuju crteži iz AutoCada tj. DWG crteži.

Ukoliko imate crtež na papiru, u Copy Shop-u ga možete kopirati u Beogradu tj. umnožiti u onoliko primeraka koliko je Vama potrebno uz prikladnu cenu.

Povezane usluge:

 

PLOTOVANJE - TEHNIČKO LINIJSKI CRTEŽI USLUGE I CENA

Plotovanje- štampa crteža (32-106cm) - Cena
širina rolnecb papir 80grpaus 95glinijski kolorpun kolor
1060 mm160.00240.00250.00470.00
914 mm140.00200.00230.00440.00
750 mm120.00180.00200.00420.00
620 mm110.00160.00180.00370.00
420 mm100.00140.00160.00320.00
320 mm90.00130.00140.00280.00
Dodatne usluge - Cena
Opis uslugecena
Sečenje po m1 duznom 20.00
Savijanje po m1 na A420.00
Savijanje po m1 na A340.00
Fascikla PVC sa mehanizmom60.00
Povezivanje projekata jemstvenikom50.00
Ojačavanje crteža kartončićem / kom5.00
Fascikla PVC best sa mehanizmom130.00
Fascikla big za projekte490.00

Tehnički linijski crteži (oblast štampe i kopiranja)

Kada su u pitanju tehnički linijski crteži u današnje vreme, program AutoCAD se nameće kao osnovno rešenje za njhovu izradu u digitalnom formatu. Njegova osnovna namena je izrada 2D crteža sa većim brojem detalja, mada se koristi i za 3D modeliranje. U osnovi se za tehnički crtež najviše koristi 2D perspektiva, dok se trodimenzonalni prikaz ređe koristi.

Sama priprema za štampu se radi malo drugačije za layaute, a drugačije za modele. U dogovoru sa ljudima iz štamparije se definišu tačniji uslovi kako će to sve da izgleda. U osnovi  većina mesta gde se tehnički crtež može odštampati nudi i opciju da se crtež pošalje na email adresu, ali ako takve stvari radite povremeno možda bi bilo najbolje da lično odnesete na štampu.

Format .DWG služi za čuvanje podataka digitalnog fajla, a osnovni je format koji se koristi u programu AutoCAD. Pored ovog programa ova ekstenzija se koristi i u drugim CAD programima. Tokom razvoja programa došlo je do nekoliko verzija, od kojih se sada koriste DWG R14, DWG 2000, DWG 2004,DWG 2007, DWG 2010, DWG 2013 i novije. Na ovo treba obratiti pažnju prilikom pripremanja tehničkog crteža za štampu, da bi se izbegle kasnije nejasnoće.

Tehnički crteži su od ogromne koristi pri planiranju, izvođenju radova i kasnije tokom konrole izvedenih radova. Oni na jednostavan i pregledan način daju sve najbitnije informacije o objektu koji se pravi bez obzira na to da li je u pitanju kuća, zgrada ili put. Ali pored samog kvaliteta crteža veoma je bitno kako će biti odštampana, jer će se ta verzija takođe dosta koristiti. Važno je da između elektronske i štampane verzije ne bude nekih razlika.

Tehnički crteži se mogu dobiti i iz štampanih projekata, tako što se odradi kopiranje velikih formata. Štampani materijal se prvo skenira, pa se potom obavi njegovo štampanje. Ovo je neophodan korak kada je u pitanju stariji tehnički crtež. Ovde treba spomenuti da se ova metoda štampe naziva plotovanje.

Vrste tehničkih crteža

Projekti koji mogu da se rade na autoCAD-u su veoma raznoliki, ali je važno da se prilikom izrade tehničkih crteža poštuju osnovni standadi kako to treba da izgleda. Postoji nekoliko standarda koji se pojavljuju na jednom crtežu, a u Srbiji su definisani sledeći standardi:

  • tehničko pismo,
  • formati crteža,
  • razmere,
  • opšti principi prikazivanja,
  • zaglavlja,
  • sastavnice,
  • kotiranje,
  • tolerancije oblika i položaja,
  • označavanje stanja površina

 

Tehničko pismo ima definisana tri standarda (SRPS A.A0.101, SRPS A.A0.102,SRPS A.A0.103) pomoću kojih definiše kako se ispisuje natpisi, oznake i brojevi.

Formati crteža imaju standardne odnose stranica, dužine i širine. Na ovaj načim se kasnije omogućava jednoobrazno savijanje papira i lakše spremanje kada se tehnički crtež odštampa. Formati su od navećeg ka manjem A0, A1, A2, A3, A4.

Razmere se moraju definisati, jer elementi koje poseduju tehnički crteži mogu biti prikazani u pravoj veličini, umanjeni ili uvećani. Bez obzira kako se crtaju, prilikom kotiranja se upisuju stvarne dimenzije.

Opšti principi prikazivanja definišu linije koje se mogu koristiti prilikom pravljenja tehničkog crteža. Za svaki od predviđenih linija se zna naziv, tačan oblik, oznaka, debljina, primena. Na jednom crtežu se koriste samo dve linije, one imaju odnos debljine 2:1.

Zaglavlje je uokvirena sekcija u sklopu crteža, a sadrži podatke koji olakšavaju označavanje, razvrstavanje i upotrebu crteža. Tu se nalazi naziv, razmera, broj crteža, potpisi odgovornih lica te naziv firme i osali bitni podaci za tehnički crtež.

Sastavnice su spisak koji sadrži navedene sve standardne i nestandardne delove te navedene materijale. Na crtežu se se nalazi iznad zaglavlja, najčešće se koristi u mašinstvu.

Kotiranje je standard koji definiše kotne elemente i tu se koriste: kotna linija, kotni broj, strelica, pomoćna kotna linija. Tako je ovim standardom definisano da se kotni brojevi uvek ispisuju na kotnoj liniji.

 Tolerancije oblika i položaja je standard koji se koristi kod mašinskih tehničkih crteža, cilj je da se omogući funkcija i montaža mašinskih delova. Upisuju se u sklopu crteža, definiše se dozvoljeno odstupanje od idelanog položaja ili oblika.

Označavanje stanja površina ima definisane vrednosti da se odredi kvalitet – hrapavost površina. Ove oznake se uglavnom koriste u mašinstvu.

Ovde sam naveo standarde koji se koriste pri izradi tehničkog crteža, a koji važe u Srbiji. Važno je znati da su oni usklađeni sa međunarodnim standardima, te da ono što nacrta inžinjer ovde može da se koristi na primer u Španiji bez većih problema. Čak i kada se odradi kopiranje velikih formata na kom su tehnički crteži starijeg datuma, i oni su crtani poštujući iste vrednosti.

Generalna podela tehničkih crteža

Postoji nekoliko opštih kategorija kako se tehnički linijski crteži mogu podeliti, a onda se dodatno dele na podkategorije. Probaćemo to ovde malo bolje da predstavimo.

Arhitektonski projekti su veoma raznoliki, tu spadaju autorizovana skica, postojeće stanje, novoprojektovano stanje, dispozicija nameštaja i namena prostora. Iz ovoga se vidi da za jedan objekat treba nekoliko tehničkih crteža tokom rada na njima. Tu su zanimljivi i crteži gde se vide preseci a-a, b-b, c-c, d-d. Za svaki od ovih kategorija se može odraditi plotovanje,  jer se štampana verzija može lakše prikazati svim zainteresovanima.

Autorizovana skica je neki prvi korak koji se pravi i njegova namena jeste da se vide grube konture onoga što se želi postići. Da bi se to najbolje ostvarilo poželjno je da onaj ko poručuje posao priloži neke fotografije, iz novina ili sa Interneta, koje su ga inspirisale i motivisale. Na osnovu toga arhitekta prvai prvo grube skice, a potom i nešto precizniji tehnički crtež. Za ovaj deo posla se može koristiti i naziv idejno rešenje, mada to treba izbegavati jer je to namenjeno za građevinsku dokumentaciju, a ne za arhitektonsku..

Kao dokument arhitekstonska skica se nigde dodatno ne predaje nakon što se nacrta, ona služi samo kao osnova za dalji rad. Ona sadrži opis buduće namene, prost prikaz kako će izgledati etaže, ima ucrtan prikaz nameštaja i opreme u prostorijama, prikaz obrade površina. i to je sve prikazano prilično ugrubo.

Postojeće stanje je sledeći korak i počinje tako što se tačno definiše tlocrt trenutnog prostora. Ono može biti dostavljeno u štampanoj formi ili kao digitalni fajl, a može se sa arhitektom izaći na teren i snimiti stanje. Crtež postojećeg stanja postepeno dobija sve bitne elemente: zidove i njihove pozicije, gde su vrata i prozori, vodovodne i elektro instalacije.  Ukoliko postoji stariji tehnički crtež trebalo bi da se odradi njegovo plotovanje.

Ovaj tehnički crtež sa prikazom stanja a terenu treba da bude nacrtan dobro, jer će se na osnovu podataka iz njega raditi i novoprojektovano stanje. Pored izrade crteža kao ilustracija za postojeće stanje se koriste i fotografije. Te fotografije se mogu kasnijom obradom dovesti u stanje da prikažu kako će objekat izgledati nakon završenih radova. Sve ove aktivnosti su bitne jer omogućavaju da se na kvalitetniji način odradi sledeća faza. Poželjno je da se I ovde odradi plotovanje ili kopiranje velikih formata u više primeraka, da jedan ostane za arhivu a da se neki primer prosledi I za naredne faze.

Novoprojektovano stanje je da tako kažemo glavni deo posla kada je u pitanju arhitektonski projekat. Na osnovu pripremljenog dokumenta koji sadrži postojeće stanje se vrši uvid u delove prostora koji se ne mogu menjati (obično su to noseći zidovi i neki delovi elektro i vodovodnih instalacija).

Kada se utvrdi šta se ne može menjati pristupa se se crtanju izmena da bi se ostvarile ideje prikazane u autorizovanoj skici. Prilikom ovih izmena se vodi računa i o funkcionalnosti prostora u narednom periodu, a ne samo o njegovom izgledu. Sve što prikazuje tehnički crtež treba da bude u skladu sa važećim propisima i standardima.

Kada se završi novoprojektovano stanje treba da se dobije najbolje rešenje između želja i mogućnosti na terenu. Treba biti svestan da se ne može baš sve što se zamislilo sprovesti u delo.

Dispozicija nameštaja i namena prostora je naredni postupak koji se nadovezuje na novoprojektovano stanje. Jasnim definisanjem dimenzija nameštaja koji se ucrtava na tehnički crtež se može videti da li to može funkcionisati u praksi, te ukazati na eventualne probleme. Nameštaj većih dimenzija na primer može otežati kretanje kroz prostoriju ili da onemogući lak pristup prozorima.

Ovo važi i kada se planiraju poslovni prostori, poput lokala na primer, jer se na osnovu rada može videti da li ostaje dovoljno prostora za kretanje kupaca i njihovu nesmetanu kupovinu. Takođe i kada su u pitanju neka proizvodna postrojenja, jasno ucrtavanje mašina i ostale opreme može da ukaže na eventualne probleme i to pre nego se krene sa nekim radovima.

Štampa tehničkih crteža u ovoj fazi omogućava da više ljudi ima uvid u to šta se planira, te povećava šansu da se daju novi korisni predlozi ili da se ukaže na neke eventualne nedostatke. Za štampanje velikih formata se u praksi koristi I naziv plotovanje

Preseci a-a, b-b, c-c, d-d se dobijaju povlačenjem zamišljene vertikalne ili korizontalne linije kroz objekat. Time dobijamo presek svih elemenata koji se tu nalaze uključujući i zidove, prozore, vrata te u nekim situacijama nameštaj. Ovi preseci se prave u formi tehničkih crteža sa svim elementima merenja, dimenzijama i sa tekstualnim objašnjenima..

Trodimenzionalni prikaz prostora ili 3D prikaz jeste završna faza rada arhitekte i njegovog crtanja. Zahvaljujući tehničkim crtežima u digitalnom formatu moguće je napraviti prikaz perspektive prostora sa unapred definisanim položajem odakle se snimak pravi i definisanim osvetljenjem.  Na taj način se dobija jasnija slika koko će to sve da izgleda i kako se uklapa u okolinu.

Sami arhitektonski crteži mogu da budu linijski ili kolor, u zavisnosti kako su rađeni. Kao što se može i pretpostaviti najviše se radi štampa arhitekstonskih crteža koji su crno beli jer tu spadaju autorizovana skica, postojeće stanje, novoprojektovano stanje, dispozicije nameštaja,  preseci a-a, b-b, c-c, d-d. U koloru se najčešće štampa trodiminzionalni prikaz prostora iz raznih perspektiva.. Najčešći program za zradu ovih dokumenata se najviše koristi AutoCAD, a osim za crtanje on je I od pomoći kada se radi kopiranje velikih formata .

Građevinski projekti zahtevaju mnogo više različitih tehničkih crteža, jer postoji mnogo više različitih faza tokom rada. Oni su i mnogo detaljniji od onih koji spadaju u grupu arhitektonskih crteža. I ovde je uobičajno da se radi plotovanje crteža za svaku fazu rada.

Neke osnovne stvari koje se zahtevaju od građevinskih objekata su precizno definisani nosivost i stabilnost, zaštita od požara, higijena zdravlje i životna sredina, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštita od buke, ekonomično korišćenje energije i zaštita okoline. Na prvi pogled projekat se može učiniti samo kao tehnički linijski crtež, ali je to zapravo mnogo više od toga.

Za građevinske projekte postoji šest različitih grupacija potrebne dokumentacije, ali tome treba dodati i neke neformalne korake koje prethode celoj priči, a koji olakšavaju ceo postupak.

Generalni projekat (GP)

 

  • za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti (član. 113. ZPI) – podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta (član 131. ZPI)

Idejno rešenje (IDR)

 

  • za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova (član 53a. ZPI)
  • kao deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije (član 117a. ZPI)

Idejni projekat (IDP)

 

  • za potrebe izrade studije opravdanosti (član 114. ZPI) – podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta (član 131. ZPI)
  • za potrebe pribavljanja Rešenja o odobrenju za izvođenje radova (član 145. ZPI)

Projekat za građevinsku dozvolu (PGD)

 

  • za potrebe pribavljanja građevinske dozvole (član 118a. ZPI)

Projekat za izvođenje (PZI)

 

  • za potrebe građenja objekta i izvođenja radova

Projekat izvedenog objekta (PIO)

 

  • za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta

Idejna skica bi bila prva faza tokom koje se pravi idejno rešenje. U toj fazi se prave opšte skice, a kada se to razvije crtaju se tehnički crteži koji trebaju okvirno prikazati prostor na kom se radi. Ovo se razlikuje od arhitektonske skice, u osnovi jer poseduje navedene sve bitne dimenzije te je predstavljne glavni oblik  objekta na kom se radi.

Pored idejne skice za neki objekat, ona se može izraditi i za neki veći prostor kada se radi na urbanističkom ili prostornom planiranju. Tokom rada na skici se klijent i tehničar konsultuju oko osnovnih stvari, čiji rezultat treba biti lep i funkcionalan objekat. Tek kada se stvari nacrtaju i sagledaju iz nekoliko uglova, te kada se obave sve bitne korekcije može se preći na sledeći korak

Idejni projekat jeste sledeći korak i ovde se određuju precizne definicije o samom građevinskom objektu. Tehnički crteži koji se pripreme za štampu u ovoj fazi treba da sadrže sve potrebne grafičke, numiričke kao i tekstualne delove i parametre. Potom se može odraditi njegovo plotovanje.

Sam idejni projekat je namenjen za  pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgadnji (izgradnja pomoćnog objekta, izgradnja ekonomskog objekta,  rekonstrukcije,  adaptacije,  sanacije  i  promene  namena  postojećih  objekata/prostora, razdvajanje ili spajanje stambenih/poslovnih prostora, ugradnja unutrašnjihi instalacija ili dr.) te u slučaju izrade studije opravdanosti iz člana 114. Zakona o planiranju i izgadnji.

Ovde treba imati u vidu da nije u pitanju samo jedan crtež ili dokument, nego se radi o njih više koji svi zajedno čine jedan idejni projekat. Komunikacija između inžinjera i klijenta treba da bude dovoljno česta da bi se rešile sve nedoumice i otklonili svi eventualni nedostaci.

Izrada projekta za građevinsku dozvolu je  u celom nizu najvažnija aktivnost. Prilikom rada na ovome nema mesta za neku traljavost, jer nakon dobijanja građevinske dozvole nije moguće vršiti nikakve dodatne izmene u samom projektu. Zato je preporuka da se nakon sređivanja svih dokumenata, nekoliko puta to sve proveri. Kda je potrebno videti kako je postojeće stanje, dobro je odraditi kopiranje velikih formata pretodnih projekata, da se tehnički crteži mogu jasnije sagledati.

Pored toga što svi elementi moraju biti jasno definisani tehničkim crtežima i opisom izgradnje, potrebno je da sve bude usklađeno sa zakonom. Pored opštih standarda koji određuju položaj na primer elektro instalacija i slično, potrebno je obratiti pažnju na lokalne propise koji u nekim slučajevima mogu ograničiti izgled kuće ili poslovnog objekta.

Sama tehnička dokumentacija predstavlja grupu projekata koji se sastoje od numeričkih, tekstualnih i grafičkih priloga. Cilj ovih dokumenata da je da se proveri koliko su u skladu sa lokacijskim uslovima, važećim propisima, standardima i normativima, a koji se izrađuju u cilju

  • Utvrđivanja lokacijskih, funkcionalnih, tehničkih i oblikovnih karakteristika objekta
  • Definisanja načina građenja objekta i izvođenja radova.

Ovo sve možda deluje suvoparno i kao nepotrebno gomilanje dokumenata, međutim treba znati da kuće ili zgrade nisu nezavisni objekti. Oni moraju biti usklađeni sa elektodistribucijom,  vodovodnom mrežom, kanalizacijom i putnom mrežom. Znači da se ne treba isključivo koncentrisati kada se radi neki tehnički crtež kuće, nego u nekim momentima se mora sagledati šira slika. Kako u pratičnom smislu, tako i zakonskom.

Kada se uobliči svaka od tih faza, poželjno je da se odradi njihovo plotovanje, to jeste štampa velikih formata.

Kada se kompletna dokumentacija završi, odradi se štampanje tehničkih crteža, kopiranje potrebne dokumentacije, njeno savijanje i pakovanje te se sve to zajedno predaje lokalnoj samoupravi koja vrši dalju proveri i odobravanje.

Tačnije generalno definisanje dokumentacije koja je potrebna za građevinski projekat se ne radi. Obim i vrsta potrebnih dokumenata se prilagođava nameni, ali je generalno to podeljeno u 6 tipova dokumentacije.

Projekat za izvođenje je još jedan skup dokumentacije koja je obavezna da se izradi prema zakonu, ali je i od koristi prilikom gradnje objekta. Ovaj projekat je značajno obimniji od projekta za izdavanje graževinske dozvole. U njemu se se nalaze precizni tehnički crteži na osnovu kojih se mogu napraviti specifikacije potrebnih materijala za izvođenje radova.

Jedan od tehničkih dokumenata koji se često izrađuju  jesu elektro projekti, koji takođe moraju biti jasno definisani. U ovim projektima se prvo navode potencijalne opasnosti, zatim ide opis elektro instalacije, te kalkulacija potrebnog elektro materijala i na kraju kompletan tehnički crtež. I ovde je prilikom analize postojećeg stanja poželno da se odradi kopiranje velikih formata ukoliko tehnički crtež postoji

Bez obzira da li je u pitanju privatni ili poslovni prostor, jedan od obaveznih elemenata jeste projekat vodovoda i kanalizacije. Pored crteža koji to definiše na objektu on sadrži i prikaz spajanja te instalacije na gradsku infrastrukturu.

 ♦ Prijem puteva i trasa – putna infrastruktura je još jedan segment gde se u većoj meri radi izrada crteža za potrebe radova na terenu. Kao i u ostalim segmentima građevinarstva i ovde se razvija idejno rešenje, pravi se snimak stanja na terenu te se se potom radi na konačnom izgledu.

Ovi crteži trebaju takođe biti veoma precizni jer se oni koriste kasnije za postavljanje infrastrukture koja se polaže uz put, kao na primer što su oprema potrebna za kablovske televizije. Takođe se dokumentacija koja je napravljena prilikom izrade puta kasnije koristi za potrebe njegovog održavanja, a te crteže prilikom izgradnje koristi osoblje koje vrši nadzor izgradnje.

Kako putevi imaju veoma velike dimenzije, dele se na deonice radi lakšeg definisanja kvaliteta koji trebaju da ispunjavaju, Te putne deonice moraju uglavnom da prate nivo zemljišta, te na tehničkim crtežima je potrebno definisati promene u nadmorskoj visini. U nekim situacijama se pojavljuju graževinski elementi gde su potrebni mnogo ozbiljniji crteži. To su na primer nadvožnjaci, mostovi, tuneli i slično.

Kada se ima u vidu vreme eksplatacije puteva jasno je da se tehnički crteži moraju kvalitetno napraviti i potom iskopirati da bi se sačuvali za naredni period. Takođe se moraju kopije dostaviti svim zainteresovanim stranama, jer putevi koje održava lokalna samouprava se u nekim tačkama spajaju sa putevima koji su pod rukovođenjem republike. Oni međusobno moraju biti informisane sa planovima i stanjem da bi se omogućilo nesmetano kretanje saobraćaja.

Paralelno sa putevima se nalazi i infrastruktura koja je namenjena za odvođenje viška vode sa asfalta. Ona je van naselja uglavnom površinska, te se ucrtava na tehničkim crtežima pored puteva. Mešutim kada su u pitanju naseljena mesta atmosferska kanalizacija se pod zemljom te se crta povremeno na odvojene crteže koji imaju jasno navedene vrednosti o tačnim pozicijama u odnosu na put.

Putevi su samo deo mnogo šire slike i oni moraju biti usklađeni sa prostornim i sa urbanističkim planovima. Radi toga je pored postojanja digitalne verzije potrebno da se odradi i štampa tehničkih crteža, radi davanja na uvid i arhiviranja.

Ovde bi se moglo govoriti o saobraćajnicama, jer su tehnički crtži neophodni i pri izradi staza za pešake, te biciklističkih staza. Takođe se koriste kada se radi planiranje i izrada železničkih pruga. Štampanje tehničkih crteža je potrebno pre početka radova, radi korišćenja na terenu. Za prethodno stanje se treba odraditi kopiranje velikih formata I da se uporedi sa novonastalom situacijom.

Vodene saobraćajnice su još jedan deo koji je bitan, a koji takođe zahteva veću količinu tehničkih crteža. Dunav je u sklopu kategorizacije Evropske Unije označen kao koridor 7, što jasno govori koliki mu značaj pridaju. Na njemu i drugim rekama se nalazi veći broj marina, pristana i luka koje moraju biti jasno definisane, jer su u funkciji saobraćaja. Takođe usled menjanja vodenih tokova se moraju praviti karte plovnosti prema postojećem stanju. Usled veličine svi ti tehnički crteži se trebaju štampati i pravilno saviti radi lakšeg korišćenja na terenu.

Jedan od segmenata radova oko puteva koji se ne vidi jasno je sadnja vetrozaštitnih pojaseva. Ovaj posao obavlja pejzažni arhitekta koji pre sadnje zelenila treba da napravi tehnički crtež rasporeda biljaka. Pre početka crtanja on treba da ima na uvid u tehnički crtež kojim je definisan put, ali i u dokumentaciju gde je na tehničkim crtežima definsane trase kablova i infrastrukture koji idu uz trasu puta.

Ti tehnički crteži ozeljenjavanja za vetrozaštitne pojaseve uz puteve su samo jedan od primera. Pejzažne arhitetkte prave planove za ozeljenjavanje svih većih površina, a to je često obaveza prilikom kreditiranja od strane nekih projekata iz EU. Tim planovima se sadnja biljaka usklađuje sa postojećim stanjem na terenu, pa se izbegava da neko stablo bude posađeno direktno iznad kanalizacione mreže te da kasnije napravi neku havariju kada poraste i ojača.

Za manje privatne površine se takođe prave planovi sadnje bilja, ali se to radi uglavnom uz pomoć programa AutoCad. Izradom digitalnog tehničkog crteža se potom relativno brzo mogu unositi izmene ili se može napraviti 3D prikaz dvorišta iz neke perspektive, da bi se videlo kako će to u praksi da izgleda. Potom se odradi plotovanje crteža jer se na papiru neke stvari mogu bolje sagledati.

 

Tehnički crteži u mašinstvu se mnogo koriste, a neka osnovna podela bi bila na detaljni (radioničke) i sklopni (montažni). Prilikom izrade je neophodno da se poštuju međunardni standardi, na taj način se kasnije izbegavaju bilo kakvi nesporazumi.

Svaki tehnički crtež namenjen mašinstvu treba da ima jasnu predstavu o dimenzijama i obliku predmeta, navedena dozvoljena odstupanja mera i oblika, kakav treba da bude kvalitet obrađenosti površina, materijal, informacije o termičkoj obradi, te i druge podatke potrebne za izradu i kontrolu. Ukoliko su se sklopovi pre odradili, ti stariji tehnički crteži trebaju da se odštampaju ili da se izvrši kopiranje velikih formata.

Zahvaljujući tehničkom crtežu ili grupi tehničkih crteža je moguće trodimenzionalne predmete i sklopove predstaviti u 2D ravni. Prilikom njihove izrade potrebno je da se koriste standardne oznake i formati, jer to sprečava kasnije greške usled nerazumevanja baš svih elemenata koji su nacrtani ili napisani.

Tehnički linijski crteži u mašinstvu se koriste za pripremu proizvodnje, te tokom same proizvodnje i na kraju radi kontrole i provere. Kao i kod ostalih oblasti gde se koriste tehnički crteži osnovni elementi su kotna linija, kotni broj, kotna strelica, te pomoćna kotna linija.

Kao i svi tehnički crteži i ovi mašinski se zasnivaju na nacrtnoj geometriji. Jedna od podela tehničkih crteža jeste prema načinu prikaza, tako imamo orotogonalne i aksonometrijske. Orotogonalni prikaz mašinskih elemenata prikazuje predmet u više projekcija,  a aksonometrijski  tehnički crteži prikazuju predmet u 3 dimenzije.

Za rad u mašinstvu se kreiraju dve grupe dokumentacije, prva je radna lista, a druga jeste operativna lista.

Radna lista ima napisan opis radnog zadatka, radionički tehnički crtež i montažni crtež.

Operativna lista je mnogo preciznija jer ima detaljan opis svake operacije. U njoj su navedeni alati koji će se koristiti u proizvodnji, kao i opis materijala.

U mašinstvu se češće sreću pojmovi prečnika i radijusa. Oba se koriste u osnovi za profile koji imaju kružni oblik sa tim da se prečnik označava sa F ili Φ , a kotiranje radijusa koji je ustvari deo kruga koji se nalazi na primer u nekom uglu se uz broj stavlja slovo R.

Od nekih specifičnih oznaka koje se koriste u mašinskim crtežima treba spomenuti SR što označava meru za polukuglu i SС Ø kao oznaka za prečnik kugle. Kada se kotira neki poluprečnik početak kotne linije se postavlja u centar zamišljenog kruga i označava podebljanom tačkom, dok se drugi kraj kotne linije pruža do konture predmeta i on se označava strelicom.

Pored još nekih specifičnih situacija gde se koriste  posebni načini kotiranja su kotiranje lukovi, tetive i uglova, te kada se treba prikazati kotiranje određenih zakošenja. Mada se takvi tehnički crteži ne viđaju često. Kopiranje velikih formata je neophodno ako je tehnički crtež starijeg datuma, te ne postoji u digitalnoj formi.

Da bi se neki kompleksniji predmeti predstavili potrebno je koristiti uzdužne i poprečne preseke. Ovo je korisno kada se u predmetima nalaze neke šupljine koje se spolja ne vide dobro. Uzdužni presek se prikazuje tako što se zamisli ravan duž ivice ose predmeta, a poprečni presek se prikazuje sa zamišljenom ravni koja se oslanja poprečno na osu predmeta.

Na komplikovanijim prikazima nekih mašinskih elemenata, gde postoje posebna zakrivljenja ili neka druga komplikacija, sa strelicama se označava koji deo predmeta prikazuje presek. Ovo se koristi kod kopleksnijih stvari koje imaju savijene cevi ili slične valjkaste sekcije, koje ne mogu baš da se podvedu pod uzdužne ili poprečne preseke.

Prilikom crtanja nekog mašinskog elementa tehničar bi trebalo da je svestan ograničenja koja se mogu postaviti tokom rada. Pre početka rada treba razmisliti o mogućim varijantama kako da se predmet ili mašinski sklop mogu prikazati, te da se odluči za najbolju varijantu. Treba uvek imati u vidu da će taj njegov crtež da se kasnije koristi, te da ne sme da izazove zabunu.

U nekim situacijama je potrebno predmet prikazati u nekoliko različitih projekacija, ali je neko pravilo da to bude što manji broj prikaza sa tim da je predmet  ili sklop kompletno prikazan.

Kao I svi ostali tehnički crteži, mašinski takođe imaju samo dve debljine linija. Deblje se koriste za konture predmeta, dok se upola tanje linije upotrebljavaju za potrebe kotiranja. Što se tiče kotnih brojeva, oni se ispisuju na linijama, uvek su prikazani u mm. Ukoliko se iz nekog razloga na crtežu ne koriste milimetri to se mora posebno naglasiti na vidljivom mestu, da ne bude nekih problema u kasnijim fazama.

U nekim slučajevima se mašinski elementi sastavljaju zavarivanjem, izlivanjem ili kovanjem. To je veoma ozbiljna stvar kada se vidi koliko su te aktivnosti uključene u proizvodnju, te u sklopu mašinskih projekata pored crteža treba obratiti pažnju na prateću tekstualnu dokumentaciju kojom će se upotpuniti kompletan projekat.

Ortofoto

Digitalni ortofoto (DOF) jeste naziv za digitalne slike dela zemlje koje su geografski jasno definisane. U osnovi to su foto ili satelitski snimci koje se određenim postupcima ( stručni naziv ortorektifikacija) spajaju i slažu da bi se dobila odgovarajuća projekcija. Ukoliko imamo tehnički crtež jega odradimo kao kopiranje velikih formata i to potom uporedimo sa snimcima koje su dobijene postupkom ortofoto.

Stvar je da ti snimci moraju biti zvanično priznati, kod nas je to na internet adresi geosrbija.rs, dok je nezvanično najpoznatija verzija Google Maps. U osnovi oba servisa nude kombinacije satelitskih i foto snimaka zajedno sa drugim vrstama prikaza gde se oni međusobno preklapaju.

Orto foto mape su veoma korisne za brzo analiziranje stanja na terenu, kada se pogledaju tehnički crteži u prostornim i urbanističkim planovima. Nakon takvog upoređivanja sa potojećim tehničkim crtežima velikog formata se na terenu snimanje postojećeg stanja može obaviti na mnogo efikasniji način.

Satelitski snimci se prave u sklopu određenih projekata (na primer WorldView-3, WorldView-2, GeoEye-1, Pleiades i drugi). Za razliku od njih snimci avionima, aerofotogrametrijski se prave periodično prema godišnjem planu Republičkog geodetskog zavoda.

Republički geodetski zavod nije jedini koji nudi ove usluge na našem tržištu, to takođe radi i određeni broj privatnih firmi. Oni svoje podatke isporučuju u ekstenzijama kao što je na primer ECW, JPG ili TIFF  koji se bez većih problema mogu povezati sa postojećim podacima uz pomoć programa AutoCAD.

Pored postojećih snimaka, po potrebi se za velike projekte mogu poručiti nova snimanja, na način da se beleži samo pravac  koji je interesantan za projekat, bez obzira da li je u pitanju gasovod, put ili vodovod. Kada se ima u vidi koliko košta ceo projekat, jasno je da se pomoću ove metode mogu po povoljnoj ceni nabaviti najnoviji podaci koji se kasnije mogu koristiti i uporediti zajedno sa ostalom dokumentacijom kao što su tehnički crteži.

Kosi snimci su pojava nešto novijeg datuma, ali takođe spadaju u ortofoto materijal. Oni se izrađuju samo avionima i tako se odjedanput pomoću više kamera dobija 5 snimaka, 1 vertikalan i 4 kosa usmerena prema svakoj strani sveta. Pomoću kosih snimaka se može utvrditi preciznije površina objekata, te se jasno sagledati njihova spratnost, te na taj način da se dobiju još precizniji podaci u odnosu na isključivo vertikalne ortofoto snimke.

Međutim kao što smo spomenuli puna korist se od ove tehnike dobija tek kada se tehnički crtež preklopi sa njima. Tom metodom se mogu sagledati sve bitne informacije, čak i ako su oni starijeg datuma tehnički crteži se trebaju obraditi metodom kopiranje velikih formata.

 

Štampanje tehničkih crteža i savijanje

Plotovanje je postupak kojim se vrši štampa na većim formatima i ima veliku primenu. Zbog toga se pokazalo kao dobro kada se trebaju štampati tehnički linijski crteži. Zbog potrebe da se tehnički crteži štampaju na papirima većih dimenzija sami štampači imaju specifičan izgled, a generalni naziv za sve njih je ploteri.

Pored mogućnosti da štampu obave na papirima većih dimenzija, ploteri se odlikuju i većim rezolucijama štampe ( na primer 2440 x 1200 dpi  )što im omogućava bolji kvalitet otiska. Tokom štampe se može koristiti plot style koji je definisan u digitalnom formatu ili se može obaviti izmena sa ciljme da odštampana verzija bude jasna za korišćenje.

Papir koji se najčešće koristi je gramature 80 g/m2, a štampa može biti crno bela ili u boji. Pored belog papira, štampa se može obaviti i na pausu, samolepljivoj foliji. Rolne koje se koriste u štampi dolaze u nekoliko unapred definisanih širina, od kojih je največa  1060mm. Maksimalna dužina rolne na kojoj se obavlja štampa jeste 10 metara.

Paus je vrsta papira na kojem se takođe rade tehnički crteži,a karakteristika mu je da je providan jer u proizvodnji nisu korišćena drvena (celulozna) vlakna. Za štampanje velikih formata se uglavnom koristi paus od 90g ili 95g. Paus papir se tradiconalno koristio za ručno precrtavanje tehničkih crteža u arhitekturi, građevinarstvu i mašinstvu. Razvojem tehnologije se dobro pokazao za štampu inkjet i laserskim štampačima, i naravno u situacijama kad treba na ploterima.

Plotovanje tehničkih linijskih crteža zahteva da se dokument koji je u .DWG formatu kvalitetno pripremi za štampu. Na taj način će se postići da krajnji papirni dokument bude u skladu sa potrebama. Za ovo je potrebno da se precizno objasni koja je namena, ali je potrebno i iskustvo radnika koji će raditi štampu.

Nakon odrađene štampe da bi se olakšalo dalje korišćenje kod nas možete da odradite savijanje i sečenje crteža na format A3 ili A4. Na ovaj način se olakšava njihova praktična upotreba na terenu. Pored štampanja tehničkih crteža za potrebe konkretnih projekata, ono se radi i za potrebe magistarskih i diplomskih radova.

Pored savijanja oštampanog materijala često je potrebno da tehničke crteže ojačate kartončićima, da ih probušite. Korisna opcija da se odradi koričenje, može biti u fascikli sa mehanizmom ili registratoru, te ukoričiti žičanom ili plastičnom spiralom. Ovim postupcima će se tehnički crtež bolje sačuvati od oštećenja tokom korišćenja.

Za potrebe štampe crteže možete poslati emailom ili u štampariju odneti na CD-u ili USB stiku. Nekako najbolja opcija jeste da ih lično odnesete i da se tamo na licu mesta dogovorite oko uslova štampe, te po potrebi kasnijeg savijanja i pakovanja. Kada se razmisli o značaju tehničkog crteža i eventualnih kasnijih problema ako se posao ne odradi kako treba, praktično se nameće obaveznost ličnog prisustva prilikom predaje materijala i davanja instrukcija kako da se štampanje dokumenta obavi.

Kako se nekada radilo

Česta je situacija da imamo štampanu verziju crteža, koju bi trebalo umožiti. Ovo zahteva mašine za skeniranje i kopiranje velikih formata. Kao rezultat nakon skeniranja se može dobiti digitalna verzija koja se može kasnije odštampati ili se može odmah dobiti kopija.

Upotreba takvih kopija može biti veoma raznolika. Često se koriste za novoprojektovanje, nekada ih je potrebno dostaviti u opštinu ili ostaviti za arhivu. Nije bitno za čega nam treba, bitno je da se cela akcija odradi dobro i da kopija bude verna orginalnu.

Prilikom postupka kopiranja je potrebno da se u digitalnoj formi dobiju svi podaci sa papira i da to bude bez ikakvih odstupanja. Ovaj posao nove mašine rešavaju na kvalitetan način.  Te stoga bi preporučili dodatni oprez, potrebno se raspitati pre nego se nekom dokumentacija poveri.

Stvar na koju treba takođe obratiti pažnju je da se taj tehnički crtež treba raskoričiti pre početka kopiranja. Ovo možete samo učiniti ili taj posao možete prepustiti radnicima koji će odraditi skeniranje i kopiranje. Ovo jeste osetljiv posao ako se tehnički crteži nalaze u registratoru koji poseduje žig ili je u pitanju  jemstvenik. Jemstvenik ili jamstvenik je vrsta trobojnog kanapa koja se koristi za uvezivanje zvaničnih poslovnih knjiga.

Bitno je da nakon odrađenog kopiranja papirna verzija dokumenta bude vraćena u  orginalno pakovanje u stanju kao što je bila pre raskoričavanja. Kada se obavi skeniranje tehničkog crteža, može se u bilo kom trenutku obaviti njegovo plotovanje.

Pored samog kvaliteta obavljenog kopiranja bitna je i cena po kojoj se taj posao odradi. Odnos odrađenog posla i cene treba biti uravnotežen. Pored informisanja o iskustvima drugih, dobro bi bilo se i lično informisati na par mesta.

Nakon što se odradi skeniranje papirne verzije  dobija se digitajni fajl izkojeg se potom može odštampati tehnički crtež. Ovo važi za sve vrste crteža bez obzira da li su to arhitektonski, građevinski ili tehnički crteži za mašinstvo.

Na ovaj način možete napraviti arhivu svih bitnijih dokumenata, te ih čuvati kod sebe u digitalnom obliku. Pored sigurnosti koju pruža postojanje više kopija, tu je i mogućnost da kasnije odštampate ono što vam zatreba. Zato nemojte da vas uplaši fraza “kopiranje velikih formata” kao nešto previše stručno I zahtevno, ceo postupak se može odraditi za 15 minuta.

Kopiranje tehničkih crteža

Tehnički crteži su crtani za tehničkom tablom. To je bio radni sto za tehičare, kod nas se za njega koristio naziv kulman. Lenjiri koji su na njemu korišćeni su bili nazivani Staedtler, što je u stvari naziv jedne od firmi koje su ih proizvodile. A realno svi crteži do pred sam kraj 20 veka nemaju svoju digitalnu verziju.

Papir na kojem se radio crtež jeste hamer, to je naziv koji označava da je dodatno presovan i iz tog razloga dobro izravnan. Na njemu je tehničar svoj crtež radio sa olovkom, a potom preko njega postavljao paus te pravio kopije sa tušem i rapidografima. Posle tog postupka, svaki crtež i kopija je dodatno odobravan od strane konstruktora.

U tom ranijem period se radilo kopiranje na papir  ozalid, a dobijeni dokumen se nazivao  ozalid-kopija. To je vrsta foto osetljivih papira, a postupak je je vršen izlaganjem svetlosti tokom kojeg se vršilo prenošenje crteža.

Čitav postupak je nazivan diazotipija. Takođe je prilikom izrade kopija postojala varijanta gde se koristio amonijak, zapravo njegova isparenja pomoću kojih se vršilo kopiranje tehničkih crteža.

Ovo su dosta suvoparni podaci, međutim može se desiti da tehnički crteži koji posedujete imate navedenu neku od gornjih fraza pa je zgodno da znate šta je konkretno u pitanju.